Obrazy na stronie
PDF
ePub

e) 30. Некој човек слазеше от Јерусалим в Јерихон, и падна в хајдуци, који-то го соблекоха, и биха го, оставиха го половина мртов, отидоха. 31. и се згоди, некој свештеник слазеше по тоја паћ, и видè го, и замина. 32. така исто то и левит прохождал по това место, дојде, виде го, и замина. 33. а некој самарјанин јахаше по тоја паћ, и дојаха код него, и кату го видè, разжали се. 34. и отиде при него, и поврза му рани те, лејеше от горе масло и вино, качи го на добитоко си, и отнесе го в крчмарница та, и грижеше се за него. 35. на утре то кога си појдè, извади два гроша, даде на крчмаре, и вели му: брини се за тоја човек, и што би за него потрошил, ја кога се врна, ће ти заплате. Lucas XV. 10. Некој човек имал два сина. 11. и рече помладија от них на башта си: оче! дај ми дело от имане то, што ми се иде. и раздели им имане то. 12. и не по много време собра сичко малћија син, и отиде на далечна страна, и там расипа имане то живећи беспатно. 13. кога сичко расипа, се згоди по таја страна јак глад, и тој почè да трпи нужда. 14. и отиде, та се прилепи при еднего човека от тија в таја страна, и тој го прати на села та му, да пасè свиње. 15. и жалеше да насити коремо си от козирози те, што ту јадеха свиње то, ама нико и му не даваше. 16. дојде на себе си, вели: колцина оцаненици при башта ми насиштаја се хлеб, а ја от глади умирам. 17. ће стана, та ће ида при башта ми, и ће му река: оче! згреших на небо то и пред тебе. 18. и веће не сам достојен, да се називам син твој, напраи ме като једнего от твоји те опаненици. 19. и стана, појде ках башта си. и оште далеко тој беше, загледа го башта му, и умилè му, и потрчè, падна на шија та му, и целува го. 20. а синомо му вели: оче! згреших на небо то и пред тебе, и веће несам достојен, да се називам син твој. 21. башта та рече на слуги те си: изнесете нај хубава та дреха, и облечете го, наденете му прстен на рака та и ботуши на нозе те. 22. угојено то теле доведете и заколете го, да јадеме и да се веселиме. 23. поне тоја ми син беше умрёл и уживе, загубил се бе и најде се. и почеха да се веселеја. 24. и постарија му син беше на село то, и кату идеше на близи дома, чу песни и игри. 25. и повика једнего от момчета та, питаше го, што ле би било това. 26. па тој му рече: поне да си дојде брат твој, башта ти закла угојено то теле, зашто го је здрав дочекал. 27. тој се разгневи, и не ћеше да влезе. тога излезе башта му, и молеше го. 28. па тој отговори на башта си, вели: ето ја тебе толкова лета работе, и никога не преступих твоја та заповест, но ти никога не даде ми јаре, да бих се и јас моји те дружина развеселил. 29. а сега, кога тоја твоја син, што изеде имане то ти с курви те, дојде, заклал му се угојено то теле. 30. па тој му рече: синко! ти сèкога с мене си, и сичко то моје твоје је. 31. требуваше, да се развеселиме и разрадуваме, зашто тоја ти брат умрел бе и уживè, загубен бе, и најде се.

Оче наш, што си на неба та, да се свети името ти, да дојде царство то ти, да биде воља та ти кату на небо то така и на земја та. хлебо наш катадневнија дај ни днесћа, и остави нам наши те дъжности, кату и нија што оставеме на наши те дъжници, и не мој навожда нас на искушеније, него избави нас от злија.

Aus Vuk Stevanović, Dodatak k sanktpeterburgskim sravniteljnim rječnicima sviju jezika i narječija, s osobitim ogledima bugarskog jezika. U Beču. 1822. Seite 33.

f) Luc. 24. 13. I éto dváma ot têh otívahъ v tója den na ednó seló, kojé-to beše daléč ot Jerusalím šéjset stádi, s íme Emaús (íme to mu Emaús). 14. I tíja hortúvahá poméždu si za síčki te dlja ráboti, što-tó sa slučíhs. 15. I kató hortúvahъ tlja i sa popítvahъ, sam si Jisús sa približí i várvéše s têh. 16. I těhni te očí sa držáhú (primrêžvahú),

da go ne poznájst. 17. I réče im: kakvi sb tija dúmi, za kojí-to sa popítvahte edín na drúgi, kató vrvíte, i ste navьseni? 18. I otgovóri edín, komú-to íme to beše Kleopa, i réče mu: ti li si samíčák čuždínec v Jerusalím, i ne si razumel oníja ráboti, kojí-to sa slučíhə tam tíja dni? 19. I réče (otgovóri) im: kojí? a tija mu rékohs: oníja, što-tó bêhú za Jisúsa Nazarín, kój-to bêše edín máž prorók sílen sыs гábota i sыs dúma pred Bóga i pred síčki te hora, 20. i kaktó go predádohь arhiereji te i golêmci te náši na osódvanije na smrt i raspпътъ go. 21. A níja sa nadějehmi, če (či) je toj onja, koj-to šte otrīvé Izrailitene te, пъ i въѕ síčki te tija raboti tréti den je tója dnes, ot kaktó sa slučíh tíja. 22. N i nekoji žení ot náši te ni upláših, kojí-to otidóhs ráno na grobń t, 23. i kató ne namërihs uměrlijn t, dojdóhs i dúmahъ, za što i ángeli te viděli, kojí-to kázuvnt (kázuvat), če je živ. 24. I otidohs nekoji ot náši te družína na grobó t, i najdóhъ taká, kakvó-to i žení te kázuvahъ, a négo snštijs t ne vidëhb. 25. A toj im reče: o bezúmni i mŕzelivi sыs srcé, za da vervate za síčki te oníja ráboti, kojí-to ѕЂ rékli proroci te; 26. ne trébuvaše li, da istégli tija Christós, i da vleze v sláva ta si? 27. I kató nační ot Mojséa i ot síčki te proróci, propóvêdvaše im ot síčki te pisanija, kojí-to sú zarádi négo. 28. I približíhь se do seló to, v kojé-to otívahь, a toj sa pristrávaše, če otíva po daleč. 29. daleč. 29. I prikánvahЂ prikánvahь go i dúmahь: prenoštúvaj s nas, či nad véčer je smrőknblo, i preminal se je dent t; i vleze s teh, da prenoštúva. 30. I kató sední s têh i kató prijé hlêb, blagosloví go, i kató prečúpi, dávaše im. 31. A têm sa otvoríhь togáva očí togáva očí te, i poznáhы go, i toj bê nevíden togáva têm. 32. I rékоhá pomeždu si: ne goreše li náše to srce v nas, kogá to dúmaše nam po рътъ t, i kato kazvaše ni pisánije to? 33. I kató stánьhú tója čas i vázvŕnьhú sa v Jerusalím, i namêrihь sõbráni edinajset i drúgi te, kojí-to bêhь s têh. 34. Koji-to hortúvahá, či na ístina vskrsni gospod i se javí na Símona. 35. I tija kazáhь оníja ráboti, što-to bêhь po рътъ t, i kōk go poznáhs, kogá-to prečúpvaše hlebs t.

ѕъ

Die hier mitgetheilte Übersetzung rührt von einem Bulgaren her.

g) Luc. 24. 13. Два отъ такъ Бара штиваха въ тосъ день въ село, кÓ-то штстойваше шейсé стадій штъ Ієрѕсалима, коÉ-то йме то ЄммаŚсъ. 14. и ты хортбваха помежду си за сички те тéсъ, който са слѣчнул. 15. и было като хортŚваха тыé и са попыткаха, и сам си Інсӑсъ са приближи, йдаше съ такъ 16, и очи те ткұны са держака, да го не познаатъ. 17, и рече имъ: цо са тест СЛОВЕСÁ, за кой-то СА Попытвахте помеждÝ си, като варвÉкте, и стé печалны ? 18, а катó штговори Единъ, комӳ-то име то Клеопа, рече мÝ: TÁ ЕДИНѣ ли си пришелецъ во Ірѕсалимъ, и не знаѣшк сторани те въ него въ ДЕНЕ ТЕ Тéсъ? 19. и рече úмъ: какви? а тhé м3 рѣкоха, кой-тѣ за Інсӑса назаранина, кой-то былъ мажъ пророкъ, силенъ въ направа та и съ слово то предъ Бога и предъ сички те хора, 20. какъ го предадоха архієрей те и кнÁзы те наши на шеŚжданіє на смерть, и распанаха гó. 21. а ніи са над квахме, чи то́съé, кой-то ці да изкÁви Іерайла. но и надъ сички ТЕ ТЕСҡ третій тóсъ день има днесь, штъ кога-то тест вака. 22. но и жени након штъ нашитѣ оуплашиха на, кон-тк Баха ранш оу грока, 23. и като не намѣриха тѣло то нешко, додбра и дѣмаха, и гавленіє на áггелы тє вид кле, кон-тћ го доматъ (чи живъ). 24. и штидоха након штъ насъ до грова, и намѣрнка тай, както и жени те рѣкоха, а самоги не видѣул. 25. и той ИМЪ РЕЧЕ: Ш НЕСсмысленін и касніи съ сардце то, де-то да варвате за сички те, кой-то домака пророцы те. 26. не тéсъ ли приличеше на Христа да пострадає, и да вакзе въ слава та свод. 27. и като начé штъ Миусéл и штъ сички те пророцы, казваше имъ штъ сички те писанін, кой-то баха за него. 28. и приближиха са до село то, въ кое-то WTúваха, а той са струваше, да штива по

Далічь. 29. и приканваха го, и дӑмаха: шетани съ насъ, чи надъ вѣчеръÉ, и приминалъ са денӑ. и влѣзе съ такъ, да приноціѣва. 30. и было, като сѣдна съ такъ, и като пріє улѣкъ, благослови, и като пречюпи, даваше имъ. 31. и штвориха имъ са очите, и познаха гó. и той НЕВИДЕНЋ былъ тамъ. 32. и рѣкоха помеждÝ сú: не кѣ ли сардце то наше горѣше въ насъ, кога-то дѣмаше намъ по пӑта, и кати казваше намъ писанін тє. 33, и като станаха въ тосъ часъ, возвӑрнаха са во ІєрЅсалимъ, и намѣриха собраны єдинÁйси те и кой-ТЕ Баха съ такъ. 34. кой-те дѣмаҳл, чй во истинна стáна господь, и са ви на Сімwна. 35. и тие казваха, кой-то Баха по пӑта и какъ са познá тамъ въ пречѣпваніє то на хлѣка.

Abgedruckt in B. Kopitar's Glagolita Clozianus, Seite LI: Новый завѣтъ спречъ четырн TE ЕVАггєлін на четыр такъ еѵАГГЕлиста, превЕДЕНЫ WTK Еллинскія на балгарскім азыкъ, кой ТО СА оупотреблива сега въ Болгарїм та. Къ Бѣкѣрецъ. ашкн. (Прєводитель Петаръ Сапёновъ травнєнинъ.)

h) И ето двама отъ тѣръ въ сѣцій-тъ день отивахѣ въ сЕЛО, КОЕ-ТО СА казва Ємма8съ, ШЕСТДЕСЕТЬ стадін далечь отъ Ірѕсалимъ. И тѣ са разговараүж помежд8 си за всичко това, це с Бѣ случило. И като си приказваеж и са распытвах», приближи и самъ си Інсусъ и вырвѣше съ тѣкъ, а очитѣ имъ са 8дьржавахж, да го не познаютъ. И РЕЧЕ имъ: каквы сж тѣзн дѣмы, кон-то си приказват помежду си, като пътѢВАТЕ, и сте тжжни? И отговори единый-тъ на име Клеопа, и РЕЧЕ м8: токо ты ли си страненъ въ ІєрЅсалимъ, и НЕ ЗНАЕШЬ Това, кое-то станж вЪ НЕГО тѣзь дни? И РЕЧЕ имъ: ко? ат мѕ рекорж: за Інеса назаранина, кой-то вк мжжь пророкъ, силенъ дѣломъ и словомъ прѣдъ Бога и прѣдъ всичкый-тъ народѣ. и какъ го прѣдадорж наши тѣ първосвещенници и началници на осжждєніє смъртно, и распахж го. а ный са надѣармы, ЧЕ той Е, кой-то ЦЕ да избави Израила. но при все това тойзи є Днесь третій день, отъ както станж ТОВА. но и нѣкои жены отъ насъ смажуж ны, кон-то отишлы отзарана на гробъ тъ, и като не намѣрнлы тѣло то му, дойдохж и казват, че видѣлын гавленіє на ангелы, кон-то казѣвали, че Той е живъ. и нѣкон отъ наши тѣ отидох на гровъ тъ, и намѣрихж тъй, както и жены тк РЕКО Ж, А НЕГО не видѣуж. и ТОЙ имъ РЕЧЕ: О БЕЗУМНИ И Късни на сърдце, да вѣрвате вCE, ЦЮ Е РЕЧЕНО отъ пророцы тћ! не трѣкаше ли това да пострада Христосъ, и да влѣзе въ славж тж си? И КАТО НАЧЕНЖ отъ МонсЕ И ОТЪ ВСИЧКЫ тк всичкы тk пророцы тълкѣваше имъ писано то за НЕГО во всичкы тѣ писанїм, и наближих до село то, д-то отхождахж. и той са пристрѣвашЕ, ЧЕ отива по далечь. и понѣднуж го и казӑваж: останн съ насъ, за шо-то є при ВЕЧЕРѣ и ДЕНЬ Тъ прѣвали. и той влѣзе, да остане съ тѣкъ, и като сѣднѣ съ тѣхъ на трапезж тж, зѣ хлѣвъ тъ и благослови и прѣломивъ даваше имъ. и тѣмъ са отворнуж очи тѣ и познауж го, а той станж невидимъ на тѣръ. и рекорж ПОМЕЖД8. CH: НЕ горѣше ли въ насъ сѣрдце то ни, кога-то въ ПЖТА тъ ни приказ$ваше и тълкѣваше ни писанія та? и станҗуж въ истый тъ тойзи часъ, та са върнжүж въ ІєрЅсалимъ, и намѣрнуж събраны ЕДИНАДЕСеть тк и тѣзи, кон-то кѣуж съ тѣръ, кон-то и казват, че на истинж въскрѣснѣлъ господь и ивилъ са Симон8. тѣ пакъ приказываүж това, кое-то станѣ въ пѣть тъ и какъ го познаүж, кога-то разчёпӗваше Хлѣкҡ-ть.

Aus Новый завѣтъ. Цариградъ. 1866.

г) Стин чич8 си д8мжшн: | чичо-льо, чичо Иванчо, | іа даі ми пжой нж-занм, | дистинж гроше, двжнӑісн, | д& си викли п$тк$вж; | тішкж кирйж нѣтвӑрих, | дӧр йдж, чичо, дӧр дод. | чич 8 м8 врн8 дѣмжши: | ст$€HE, момче Брат$B$: | аз намжм пжой нж-зӑим, | 43 ймѣм пжой смс фжідж, | сжс фжідж, үдлжн, сже зжлок. | ти ймжш Бѣлчи ҳ8Б&B8, | Жк$ си кӗлчи зѣложиш, давѣм ти пѣрй нж-зӑнм. | стным млдг8 дл, | чи си стёын зжплӑкж, | чи си 8 тих тиди, | ф тъмни акжон нжфльізн, | лйси кив8ли извади, | чи си вйвѣли прѣдади, 1 дЖ БИЛ$ НЕШТ$ 3

Denkschriften der phil.-hist. Cl. XXXIV. Bd.

18

млогӊ, | 3ж иднѣ пѣшкѣ коіл$ю, | чи си пѣшкж тѣ нѣрамн, | 8 чичёви си тйди, | и НЖ ЧЙЧЕ СИ дѣмжши: | чичо-льо, чичо Иванчо! | ілзн си вѣлчи дӧвідф, | дж тн-і зѣлок зѣЛОЖЕ | 3Ж ДЕСИТь грошє, двжнӑісн. | дӧді си стӹин издѣмж, | чи си пӑшк» тж изпрігнжл, | чи-і чӥчє сн і8дарил, | инж чӥче си дѣмжшн: | на 'тіке пжон сжс фжідж, | на тікє Бѣлчи з зжлок, | дӑвжм ти пӑшкж 3Å зЯAÒK.

Aus Периодическо списаниє. Година I. VII. VIII. Бранла. 1873. 107.

Dritter Theil. Vorschlag zur Lautbezeichnung.

Die bulgarische Sprache hat 27 einfache oder als solche geltende Laute, welche nach meiner Ansicht durch die hier verzeichneten Buchstaben ausgedrückt werden können. a) Vocale: a, е, и, о, у, ú, ѣ.

b) Consonanten: р, л, н; т, д; II, б, B, Þ, M; K, г, X; 4, X, W, j; II, 3, c.

Da die hier angeführten Laute von Anderen anders bezeichnet werden, so versuche ich im Nachfolgenden meine Bezeichnung zu begründen, wobei mir die Absicht, eine für Andere massgebende Regel aufzustellen, ferne liegt. Ich spreche hier die Grundsätze aus, die mir zweckmässig scheinen, dabei gehe ich von der Überzeugung aus, dass die phonetische Schreibung im Bulgarischen mit voller Consequenz undurchführbar ist und dass bei den Abweichungen von dem phonetischen Princip die anderen slavischen Sprachen berücksichtigt werden müssen. Die grosse Verschiedenheit in der Schreibung, der Umstand, dass wohl nicht zwei Schriftsteller die gleiche Orthographie einhalten, berechtigt zu einem neuen Versuche.

а, и, у geben zu keiner Bemerkung Veranlassung.

e wende ich an, wo es aslov. und serb. angewandt wird, daher тéле, телé, nicht тéли, тилé, nach dem Grundsatze, dass tonloses e wie и lautet: aslov. telę. Dasselbe beobachte ich bei о, daher дóдо×, додóx, nicht дóдуx, дудó3⁄4, nach einer analogen Regel: aslov. doidoha.

Die grössten Schwierigkeiten bietet ы dar, das einen dumpfen, dem u im engl. but nahe kommenden Laut hat. Bei diesem Laute halte ich es für angezeigt, auf dessen Entstehung einzugehen. ь entspricht 1. dem aslov. ь: кьcно, aslov. kasino; 2. aus aslov. ь: пúcтúр, aslov. pistrʊ; 3. aus aslov. q: пыт, aslov. pati; 4. selten aus aslov. 0: гúa̸úó neben гóльб, aslov. golabь; 5. aus aslov. a, indem bulg. jedes tonlose a zu ь herabsinkt: сльткá, слáткь aus slatká, slátka: aslov. sladoka, sladokaja; 6. ы ist in vielen Fällen ein phonetischer Einschub: мьдр, aslov. mądra. In den Fällen 4 und 5 wende ich den ursprünglichen Buchstaben an, indem ich гóльó und слаткá, слáтка schreibe: die Durchführung der phonetischen Schreibung bei dem aslov. a wäre mit den grössten Schwierigkeiten verbunden. In den Fällen 1. 2. 3. und 6. schreibe ich ы im Inneren der Stämme; sonst wird es durch a wiedergegeben, daher биja, биjaт, aslov. biją, bijatь; плета, плетаT, aslov. pleta, pletats.

Für ja schreibe ich ja, daher Mirja aus mátja und dieses aus matja, aslov. mašta; ebenso дúнja aus dínja und dieses aus dinja, aslov. dynja.

schreibe ich, wo es im aslov. steht, daher nicht nur dort, wo es wie ea, eigentlich scharf offenes e (è), sondern auch dort, wo es wie e (geschlossenes e), lautet: мbpa mensura, das meárs, mèrz ausgesprochen wird; Mbpe metior, das mére, mérä zu sprechen

[ocr errors]

ist. hat den Laut ea, è nur dann, wenn es betont ist und demselben in der folgenden Silbe kein heller Vocal и, e, b, sondern ein dunkler folgt. Ich gebrauche demnach t dort, wo es im Altslovenischen steht.

Ausserdem ist noch folgendes zu bemerken.

Aslov. je wird regelmässig zu e zusammengezogen, daher здрáве bona valetudo, aslov. szdravije; лгане, aslov. lêganije; шúтe, aslov. šitije. iacте, пите, das in einem älteren Denkmal neben iacrie, питiе, vorkommt, ist die wahre bulgarische Form und nicht jastje, pitje zu lesen. Vergl. Cankof 94. je in dergleichen Worten ist ein Beweis für Entlehnung aus dem Russischen.

Die silbebildenden Consonanten des altslovenischen r und bezeichne ich durch pú und ль: врыбa, aslov. vrabа; вльна, aslov. vlana.

Die nicht sehr häufigen er weichten Consonanten und n bezeichne ich durch j und нј: лјуспа Schuppe. огънјот das Feuer. Man vergleiche царјо т cank. 11. говедарјо Vuk 50.

Die Laute t und d bezeichne ich durch die serbischen Buchstaben h und h: пвеhe Blumen. hephe Stickrahmen, oder durch tj und dj.

Das Zeichen ч wird durch шr ersetzt: шTýка Hecht.

Für das auch im bulg.-lab. vorkommende џ (гемеџїю. маџаре. синџирать. сиџиль. џелатинь.) wird дж geschrieben.

Der Buchstabe j kann im Bulgarischen nicht entbehrt werden.

Aslov. A wird bulg. e, a hingegen 5: A und sind daher im bulg. überflüssig. Der Laut des aslov. ы ist dem bulg. unbekannt, das Zeichen daher überflüssig: риба, nicht рыба.

ы, das im russ. keinen Laut bezeichnet und das selbst im russ. über Bord geworfen werden, von einigen schon jetzt als unnütz angesehen wird, ist seiner alten Bestimmung wiedergegeben.

Eine neue Ausgabe der Schrift,Salo debeloga jera' wäre nicht unzweckmässig. Man meint, das im Auslaute der Wörter vollkommen entbehrliche ь nehme den siebzehnten Theil des Raumes in russischen Büchern ein.

Meine Schreibung des Bulgarischen nähert sich am meisten der von Vuk angenommenen. Von dieser entfernt sie sich vornehmlich durch den Gebrauch des ь im Innern der Stämme für ь und und die Schreibung рь und ль, während Vuk ь meist nur für silbebildendes 1 gebraucht und silbebildendes r durch p bezeichnet. Aus der folgenden Gegenüberstellung ergibt sich die Verschiedenheit zwischen der Lautbezeichnung Vuk's und der meinigen.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PoprzedniaDalej »